Crkveno venčanje u Srbiji: Iskustva, Takse i Nedoumice

Za mnoge parove u Srbiji, crkveno venčanje predstavlja duboko duhovno iskustvo i krunu ljubavne priče. Međutim, put do oltara često je isprepleten brojnim pitanjima, nedoumicama i iznenadujućim situacijama koje mladence mogu dovesti u nezgodan položaj. Od nepoznatih običaja poput burmi i otkupa čaše, preko varijacija u cenama, pa sve do samog toka ceremonije - priprema za crkveni brak može biti pravo iskušenje. Ovaj članak nastoji da rasvetli najčešće teme, pruži uvid u iskustva drugih parova i pomogne vam da doživite svoj dan onako kako ste i zamislili - bez stresa i neprijatnih iznenađenja.

Neočekivani običaji: Burme, platna i "crkveno verenje"

Jedno od prvih iznenađenja za mnoge parove jeste uvodenje običaja koji im nisu poznati. Česti su slučajevi da sveštenik, pre samog venčanja, stavlja mladencima tzv. burme na levu ruku, uz reči da su time "crkveno vereni" i da ih nose do venčanja. Ovaj običaj, iako prisutan u nekim krajevima, za mnoge je potpuna nepoznanica. Kao što jedan par podeli: "Sveštenik nas je prekrstio burmama, stavio nam ih na levu ruku i rekao da smo crkveno vereni i da ih nosimo do venčanja. Mi smo se složili da ih ne nosimo jer za to prvi put čujemo." Ovakve situacije ukazuju na koliziju lokalnih običaja i očekivanja mladenaca. Važno je unapred razgovarati sa sveštenikom o toku ceremonije i eventualnim dodatnim ritualima kako ne biste bili iznenađeni.

Slična konfuzija može se dogoditi i oko drugih rekvizita. Na primer, pitanje platna za vezivanje ruku često izaziva nedoumice. Dok neki sveštenici vraćaju platno mladencima kao uspomenu, drugi ga zadržavaju u crkvi. "Mene nešto drugo čudi: nama sveštenik nije vratio platno za vezivanje ruku. Kad sam ga nakon par dana pitala za to, rekao je da to ostaje u crkvi. Malo mi čudno zvuči, šta će im tolika platna?" postavlja se jedno od pitanja. Stoga, ako vam je važno da zadržite ove predmete, pitanje je vredno postaviti unapred.

Predbračni ispit: Šta očekivati i ko plaća?

Predbračni razgovor ili ispit je obavezan korak pre venčanja. Njegov tok i sadržaj znatno variraju od sveštenika do sveštenika. Nekada je to kratak sastanak na kom se popunjavaju osnovni podaci, a nekada duži razgovor koji uključuje i molitvu. Neki sveštenici detaljno ispituju mladence, pa čak i beleže zanimanja mladenaca, roditelja i kumova, što može izazvati zbunjenost. "Jedino mi nije jasno kad nam je uzimao podatke: pitao nas je koje su nam zanimanja, i naša i naših roditelja i kumova. Eto, to me je bacilo u teški rebus", pita se jedna mlada.

Pitanje naplate predbračnog ispita je još jedna zona nesigurnosti. Dok neki sveštenici ovo ne naplaćuju, drugi traže fiksne iznose. U iskazima se mogu naći cifre od 1.000 do 3.000 dinara, a česte su i situacije gde sveštenik na samom venčanju potom traži i tu "taksu", iako je prethodno rekao da nije potrebno platiti. "Na venčanju isti sveštenik koji je rekao da se predbračni ne plaća, pita da li smo nešto platili na predbračnom... Na kraju smo platili 8.000", svedoči jedna učesnica foruma. Najbolji savet je da se unapred, otvoreno, dogovorite o svim potencijalnim troškovima.

Tarife i troškovi venčanja: Da li postoji jedinstven cenovnik?

Ovo je verovatno najbolnija tačka i izvor najvećeg nezadovoljstva budućih mladenaca. Ne postoji jedinstveni, zvanični cenovnik za crkvena venčanja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Zvanični stav je da se sveštenicima daje prilog prema mogućnostima i dobroj volji. Međutim, u praksi, sveštenici često imaju određena očekivanja, koja se značajno razlikuju od parohije do parohije, pa i od sveštenika do sveštenika.

Cene koje se spominju u iskustvima mladenaca kreću se u širokom rasponu. Neki su platili samo taksu za crkvu (od 1.500 do 5.000 dinara), uz dodatni prilog svešteniku po sopstvenoj proceni. Drugima su sveštenici direktno tražili određene iznose, koji mogu biti veoma visoki. U razgovorima se pominju cifre od 7.000 do 15.000 dinara samo za uslugu sveštenika, plus taksa za crkvu, plus hor, plus eventualno "kastanje" pomoćnika. "Sveštenik nam traži 10.000 samo za njega: 7.000 dinara venčanje i 3.000 dinara predbračni", kaže jedna mlada. U nekim slučajevima, posebno ako se venčavate u crkvi kojoj ne pripadate (npr. zbog lepote lokacije), naplaćuje se i zakup crkve, koji može iznosti i do 10.000 dinara.

Očekivanja od kumova i starih svatova takođe mogu predstavljati iznenađenje. U nekim crkvama se podrazumeva da će i oni dati određen prilog, što može dodatno opteretiti budžet svadbe. "Na kraju venčanja, pop je rekao gostima da pre čestitanja celivaju ikonu i daju prilog za crkvu, a nas kumove je pozvao sa strane... i tražio nam po 2.000 dinara", prenosi iskustvo jedna kuma.

Kako se suprotstaviti neumerenim zahtevima?

Mnogi parovi se osećaju nemoćno kada se suoče sa visokim zahtevima. Evo nekoliko saveta koji proizilaze iz iskustava drugih:

• Informišite se kod Patrijaršije. Zvanično, SPC ne određuje tarife. Službenici u Patrijaršiji često su ljubazni i mogu potvrditi da se sveštenicima daje prilog dobre volje. Možete se pozvati na ovaj razgovor ako smatrate da su zahtevi preterani.
• Razmotrite venčanje u manastiru. Neki parovi su rešili problem tako što su otišli u manastir koji pripada istoj eparhiji i tamo platili znatno nižu, fiksnu taksu (npr. 750-1.500 dinara). Nakon venčanja, svešteniku u izabranoj crkvi predaju priznanicu o uplati. Ovo zahteva prethodnu proveru i dogovor.
• Diplomatski pristup. Obrazložite svoju finansijsku situaciju. Iskreno kažite svešteniku: "Poštovani, mi bismo voleli da damo prilog prema našim mogućnostima". Mnogi pošteni sveštenici će to razumeti.
• Unapred pitajte. Ne oklijevajte da na prvom sastanku pitate: "Koje su naše finansijske obaveze prema crkvi i Vama?" Iako neki sveštenici izbegavaju direktan odgovor, insistiranje može pomoći da izbegnete neprijatna iznenađenja na dan svadbe.

Tok ceremonije: Šta može da krene po zlu?

Sam dan venčanja takođe nosi izazove. U žurbi i nervozi, sveštenik ponekad može nešto preći, pročitati pogrešno ili požuriti ceremoniju. "I dalje svima koji nisu obratili pažnju tokom našeg crkvenog venčanja prepričavam kako me pop nije pitao da li uzimam dragog za muža. Njega je pitao da li me uzima za ženu, a mene samo da li sam se nekom drugom obečala", žali se jedna mlada. Drugo često pominjano iskustvo je žurba tokom ceremonije, gde sveštenik, zbog gužve i niza venčanja, skraćuje obred i ograničava vreme za slikanje.

Ponekad problemi nastanu i oko spremnosti rekvizita. "Došli mi u crkvu, stali ispred oltara i pita pop: 'Jeste li doneli sveće?' Na snimku se vidi kako mu objašnjavam da nam je rekao da sve moramo kupiti tog dana... I tako smo se venčali sa golim svecama". Da biste izbegli ovakve situacije, preporučuje se da sve što treba donesete (sveće, platno, pehar, vino) pripremite unapred i proverite sa nekim od pratilaca pre ulaska u crkvu.

Bele ili žute sveće? Pravila i ukrasi

Još jedna praktična nedoumica tiče se sveća. Da li za pravoslavno venčanje moraju da budu isključivo žute (voštane) sveće, ili su dozvoljene i bele? Odgovor varira. Prodavci u crkvenim prodavnicama često će reći da su žute "pravoslavne", a bele "katoličke". Međutim, mnogi sveštenici ne prave problem sa belim svecama, pogotovo ako su od kvalitetnog voska. "Ja sam kupila sveće žute boje, naglašeno mi je da su to pravoslavne. Ukrasila sam ih sama", deli savet jedna mlada, naglašavajući da je ukrašavanje sveća samostalno znatno jeftinija opcija od kupovine preuređenih kompleta u crkvenim prodavnicama.

Mešoviti brakovi: Da li je moguće venčanje u pravoslavnoj crkvi?

Za parove različite hrišćanske veroispovesti (npr. pravoslavac i katolik, ili pravoslavac i evangelista) venčanje u pravoslavnoj crkvi je moguće, ali pod određenim uslovima. Najčešći zahtev je da se deca vaspitavaju u pravoslavnom duhu. Katolicima se obično priznaje krštenje, ali moguće je da će biti potrebno da prime tajnu miropomazanja (koju katolici primaju na krizmi). Za evangeliste, procedura može biti nešto drugačija i zahteva posebno odobrenje episkopa. Ključno je direktno razgovarati sa sveštenikom crkve u kojoj želite da se venčate, jer se praksa razlikuje. Kumovi, međutim, uglavnom moraju biti pravoslavne veroispovesti.

Zaključak: Kako pripremiti mirno i lepo crkveno venčanje

Iako iskustva mogu varirati, moguće je organizovati crkveno venčanje koje će biti duhovno ispunjavajuće i bez nepotrebnih stresova. Evo kratkog spiska za bezbednu navigaciju:

1. Rano se informišite. Otiđite u crkvu gde želite da se venčate i razgovarajte sa sveštenikom. Pitajte direktno o troškovima (taksa za crkvu, prilog svešteniku, hor, eventualni dodatni troškovi), toku ceremonije i potrebnim dokumentima (krštenice za mladence, a po potrebi i za kumove).
2. Zakažite termin unapred. Posebno u popularnim crkvama u većim gradovima, termini se zauzimaju mesecima unapred.
3. Pregovarajte otvoreno, ali s poštovanjem. Ako vam se iznese cifra koju smatrate previsokom, ljubazno iznesite svoju poziciju. Možete se pozvati na savet Patrijaršije da je prilog stvar dobre volje.
4. Pripremite sve unapred. Kupite i po potrebi ukrasite sveće, platno i pehar dan-dva pre venčanja. Proverite da li vam je potrebno vino. Dovolite nekog od pratilaca da preuzme odgovornost za te stvari na dan svadbe.
5. Usredsredite se na suštinu. Iako su organizacioni detalji važni, pokušajte da na sam dan venčanja pustite manje bitne stvari i fokusirate se na du