Pravo Lice Priprema za Arhitektonski Fakultet: Jedno Iskustvo

U poslednje vreme se podigla prava prašina oko priprema za Arhitektonski fakultet. Svi znaju kakva je fama stvorena oko prijemnog ispita, te je gotovo nemoguće naći kandidata koji nije išao na neki oblik priprema. Ovaj tekst predstavlja detaljnu analizu i iskustvo jednog polaznika, sa ciljem da pruži realnu sliku onoga što se dešava iza zatvorenih vrata skupih pripremnih kurseva.

Početak Putovanja: Istraživanje i Odabir

Pripreme su počele u četvrtoj godini srednje škole, nakon obimnog istraživanja. Glavni kriterijum za izbor bila je navodna prolaznost na samom fakultetu. Preporučen je bio jedan instruktor za koga se tvrdilo da je prošle godine upisao najveći procenat svojih đaka. Cena ovih priprema iznosila je 600 evra za devet meseci rada, što svakako nije mala svota novca. S obzirom na to da se oko 600 ljudi godišnje kandiduje za približno 250 mesta, činilo se da je ulaganje opravdano.

Prvi Koraci: Uslovi koji Zabrinjavaju

Pripreme su otpočele u oktobru u jednom veoma malom dvosobnom stanu. U prostoriju od jedva 15 kvadratnih metra stalo je oko 50 ljudi. Prvi čas protekao je u dubokom filozofiranju o smislu života i suštini arhitekture. Ironija je u tome što je to bio jedini put tokom celih devet meseci da je čas trajao puna četiri sata, koliko je i bio predviđen.

Đaci su bili podeljeni u tri grupe, sa početkom od po 20ak ljudi, sa časovima subotom i nedeljom po četiri sata. Svako je bio dužan da obezbedi sopstvenu tablu za crtanje, svoj hamer i svoje olovke. Već na drugom času pojavile su se nelagodnosti. Čekalo se po pola sata dok instruktor ne završi razgovor telefonom, skuva sebi kafu ili ode na ručak. S obzirom da su većina polaznika bili maturanti sa brojnim školskim obavezama, svaki minut je bio dragocen.

Neprofesionalizam koji Ometa Koncentraciju

Jedan od najvećih problema bio je nedostatak profesionalnog pristupa. U maloj, već zagušljivoj prostoriji, đaci su bili primorani da udišu dim cigara koje je instruktor pušio. Ovo je bilo posebno neprijatno za one koji ne puše ili imaju zdravstvene probleme kao što su problemi sa sinusima. Nije se radilo o usluzi koja se tražila, već o skupo plaćenoj pripremi gde je jedan od uslova bio trpljenje nečijeg dima.

Još jedan šokantni detalj bile su situacije u kojima bi instruktor, u sred predavanja, poslao đaka u obližnju prodavnicu da mu kupi cigare i koka-kolu. Ovo je dovodilo do propuštanja ključnih delova predavanja iz nacrtne geometrije ili perspektive, što je izazivalo frustraciju i bes kod polaznika.

Struktura Nastave: Filozofija Umesto Prakse

Pored uvodnih zadataka iz nacrtne geometrije i uvoda u arhitektonsko slobodoručno crtanje, veliki deo vremena odlazio je na dubokoumne diskusije o temama poput novog svetskog poretka, smisla života, a ponajviše fudbala. Jedan čas, koji se održao vikend pre veoma bitnog pismenog iz matematike, gotovo u potpunosti je posvećen pričama o fudbalskim utakmicama i njihovoj vezi sa prijemnim ispitom i životom uopšte.

Ovo je izazivalo zabrinutost kod onih koji su došli da usavrše crtanje, verujući da se ono usavršava upornim vežbanjem. Instruktor je, međutim, umirivao polaznike pričama kako se on za prijemni spremao samo 10 dana, i kako je tih 10 dana platio koliko i cele devetomesečne pripreme, tvrdeći da i on može da spremi svakog za 10 dana po istoj ceni. Ovo je delovalo utešno, ali je istovremeno podsticalo opuštanje i manju posvećenost redovnom radu.

Problemi sa Prostorom i Opremom

Vreme je odmicalo, prijemni se približavao, a uslovi rada su postajali sve teži. Nakon par nedelja gužve u maloj sobici, postalo je očigledno da se ne može raditi. Instruktor je preduzeo mere i obezbedio novi prostor na pristojnoj lokaciji blizu centra grada. Međutim, izgubio se još jedan vikend dok se taj prostor nije raskrčio i učinio upotrebljivim. U početku je to bio demolirani stan pun prašine i šuta.

Nakon renoviranja, uslovi su se privremeno poboljšali. Postavljena su svetla i reflektori, što je omogućilo polaznicima da prvi put od oktobra vide šta pišu ili crtaju ispred sebe bez posledica u vidu glavobolje. Međutim, pojavio se novi problem - manjak tabla za crtanje. Svako je imao svoju potpisanu tablu, ali su one misteriozno nestajale, a novi pod je delovao kao da je napravljen od njih.

U februaru je postavljen i prvi model - kompozicija. Do tada se malo šta crtalo po modelu, već su se zadaci uglavnom izmišljali i crtali iz glave. Drugi problem bili su reflektori koji su crkli, pa se ponovo vratilo crtanju u mraku. Iako je posle toga glava bolila, bar crteži nisu izgledali tako strašno koliko bi inače izgledali u dobrom svetlu.

Uporedna Iskustva i Rastuća Nervoza

Pošto se skoro celo odeljenje iz srednje škole spremalo za arhitekturu, postojala je mogućnost upoređivanja iskustava. Kod većine drugih instruktora, crtanje po modelu počinjalo je još u oktobru. Ovo je izazivalo dodatnu nervozu, ali se verovalo da ako neko ima najbolju prolaznost, verovatno je i njegov metod spremanja najbolji.

Do juna, kada su pripreme počele da se održavaju svaki dan, uslovi su postali katastrofalni. Dat je raspored od 10 dana kada nema priprema, što je dodatno smanjilo već ograničeno vreme za rad. Unajmljeni prostor bio je prenatrpan, table nije bilo dovoljno. Dva puta se crtao model, a neki đaci, zbog nedostatka mesta, morali su da sede u kuhinji i da ne vide model koji crtaju.

Poslednje Nedelje i Konačno Razotkrivanje

Bilo je poznato da će se prijemni polagati u Pionirskom gradu. Dok su ostale pripremne škole imale redovne termine za vežbanje u tom prostoru, ova grupa išla je samo dva puta. Prvog dana, instruktor je rekao đacima da "analiziraju prostor", zatim otišao u kafić i vratio se nakon tri sata, čudeći se što niko ništa nije nacrtao. Drugog dana rekao je "nacrtajte prostor", ponovo nestao i vratio se posle četiri sata, uspaničen, trčeći kroz salu i jedva bacivši pogled na neke crteže.

Ostale škole su na tim terminima imale i kompoziciju postavljenu, pružajući svojim đacima mnogo bolje uslove za crtanje. Tek je tada došlo do potpunog razumevanja situacije. Postavilo se pitanje kako se najbolji uspeh može postići sa ovako neodgovornim pristupom.

Kako se prijemni približavao, instruktor je postajao sve nervozniji, shvativši da ove godine nije adekvatno pripremio đake. Tri dana pred prijemni, u stanju nervoze, izjavio je pred đacima da će otići u crkvu da upali sveću kako bi jedan od đaka pao na prijemnom. Ova izjava predstavljala je kulminaciju neprofesionalnog ponašanja.

Ekonomska Strana Priča: Brojke koje Zabrinjavaju

Kada se sabere sve vrijeme izgubljeno čekanjem, skraćivanjem časova i neorganizovanošću, ispostavilo se da su đaci imali samo dva do tri predviđena časa mesečno. Pored toga, table koje su đaci sami kupili, a koje su bile neophodne za rad, su uništavane ili nestajale. Na poslednjim časovima crtalo se na izgužvanim i izgaženim poleđinama tuđih radova.

Sam sistem rada sveo se na to da đaci stoje u krug oko instruktora koji pregleda domaće radove, dajući nekonkretne upute poput: "linije ti ne valjaju, nacrtaj ih bolje", "prostor ti ne valja, nacrtaj ga bolje", "grafika ti ne valja, nacrtaj je bolje". Ovo je predstavljalo potpuno gubljenje vremena, jer đaci nisu imali nikakve koristi od gledanja tuđih grešaka, pogotovo što se stil crtanja svakoga razlikovao.

Zaključna Razmatranja i Saveti za Buduće Generacije

Ovo iskustvo otkriva brojne probleme koji mogu da se javljaju u okviru priprema za Arhitektonski fakultet. Ključni nedostaci koji su uočeni obuhvataju:

• Neprofesionalan odnos prema polaznicima: Odlaženje s časova, slanje đaka u lišne erende, pušenje u prostoriji.
• Loši uslovi rada: Prenatrpanost, neadekvatna osvetljenost, nedostatak opreme.
• Nestrukturisanost nastave: Gubljenje vremena na nebitne teme umesto na praktičan rad.
• Psihološki pritisak i neprikladno ponašanje: Otpisivanje đaka, neprimereni komentari, stvaranje nezdrave atmosfere.

Za sve one koji razmišljaju o upisu priprema, neophodno je da obave temeljno istraživanje. Ne treba se voditi samo pričama o prolaznosti, već tražiti konkretne informacije o načinu rada, uslovima i odnosu prema đacima. Razgovor sa bivšim polaznicima može pružiti dragocene uvide.

Kvalitetne pripreme za arhitekturu treba da se fokusiraju na praktičan rad, kontinuiranu vežbu crtanja po modelu, rešavanje zadataka iz nacrtne geometrije i građevinske fizike, kao i na razvoj arhitektonskog mišljenja. Dobar instruktor će pružiti jasne smernice, konstruktivnu kritiku i podsticajnu radnu atmosferu.

Na kraju, važno je zapamtiti da su pripreme za arhitektonski fakultet alat, a ne garancija uspeha. Najvažniji faktor ostaje lična posvećenost, upornost i strpljivost svakog pojedinačnog kandidata. Bez redovnog vežbanja i dubokog razumevanja gradiva, čak i najbolje pripreme neće doneti željene rezultate.

Kada budete birali svoj put ka arhitekturi, pažljivo odmerite sve opcije. Tražite transparentnost, profesionalizam i sredinu koja će vasonvoljno podržati vaš umetnički i intelektualni rast. Vaša budućnost u arhitekturi zaslužuje temeljne i kvalitetne temelje.