Kondilomi i HPV virus: Sve što treba da znate

Kondilomi, poznati i kao virusne bradavice ili polne bradavice, predstavljaju veoma neprijatnu i polno prenosivu bolest. Uzročnik ovih bradavica je HPV (humani papiloma virus), koji prianja za epitelne ćelije kože i sluzokože, najčešće u genitalnom regionu. Ova bolest može biti izuzetno neprijatna zbog teškog lečenja i čestih recidiva, a u retkim slučajevima može dovesti do razvoja kancera.

Šta su kondilomi i kako nastaju?

Kondilomi su posledica infekcije HPV virusom. Postoji preko 80 identifikovanih tipova HPV virusa, od kojih neki izazivaju obične kožne bradavice, dok drugi uzrokuju polne bradavice. Najčešći uzročnici kondiloma su HPV tipovi 6 i 11, koji su obično bezazleni i ne izazivaju rak. Međutim, tipovi kao što su HPV 16, 18, 31 i 45 mogu dovesti do razvoja raka, posebno raka grlića materice.

Vreme inkubacije, odnosno vreme od infekcije do pojave bradavica, može trajati od mesec dana do godinu dana. HPV se prenosi seksualnim putem, čak i blagim dodirom dve sluzokože, a moguća je i vertikalna transmisija sa majke na dete tokom porođaja.

Simptomi i klinička slika

Kondilomi se najčešće javljaju u anogenitalnoj regiji. Kod muškaraca se mogu naći na prepucijumu, frenulumu, sulcusu coronariusu penisa ili na otvoru uretre. Kod žena se obično nalaze na zadnjem zidu vestibuluma vagine, velikim i malim usnama, perineumu, ređe u vagini i na grliću materice. Bradavice su obično mekane, izdužene, beličaste ili ružičaste boje, sa karfiolastom površinom.

U početku su mali, ali kasnije mogu narasti i postati vrlo voluminozni. Moguća je sekundarna infekcija, maceracija i krvavljenje, što može pratiti specifičan miris. Kondilomi su često bezbolni, što dovodi do toga da dugo ostaju neprimećeni, posebno ako se nalaze u dubini vagine.

Dijagnoza i lečenje

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, histoloških, ultrastrukturnih i imunoloških ispitivanja. Lečenje kondiloma je individualno i može biti dugotrajno. Uključuje različite metode, u zavisnosti od lokacije i veličine bradavica.

• Krioterapija – Spaljivanje tečnim azotom. Ova metoda je bezbolna i ponavlja se na svaka 3-4 dana do nestanka bradavica.
• Podofilotoxin – Rastvor koji se stavlja na bradavicu. Koristi se za spoljne kondilome.
• Lasersko lečenje – Efikasno za unutrašnje kondilome, poput vaginalnih i rektalnih.
• Hirurško uklanjanje – Koristi se za veće i upornije bradavice.

Važno je napomenuti da sve navedene metode leče samo manifestacije HPV-a, a ne i sam virus. Zbog toga je čest recidiv, pa je potrebno više puta ponavljati terapiju.

Vakcine protiv HPV-a

U poslednjih nekoliko godina u Srbiju su stigle vakcine protiv HPV-a, poput Cervarixa i Gardasila. Ove vakcine deluju na kancerogene tipove HPV virusa i blokiraju njihovu sposobnost da izazovu karcinom. Vakcine se preporučuju devojkama i ženama u dobi od 9 do 26 godina, a najveći efekat imaju kod onih koje prethodno nisu imale genitalne infekcije.

Vakcine se daju u tri doze, sa razmakom od dva i šest meseci nakon prve doze. Iako su vakcine efikasne, trenutno se u Srbiji ne nalaze na listi obaveznih vakcina, pa se moraju kupiti u slobodnoj prodaji. Cena po dozi iznosi oko 150 evra.

Prevencija i saveti

Prevencija je ključna u borbi protiv HPV-a i kondiloma. Koristite zaštitu tokom seksualnog odnosa, redovno posećujte ginekologa i razmislite o vakcinaciji, posebno ako pripadate rizičnoj grupi. Ako primetite bilo kakve promene na genitalijama, obratite se lekaru što pre.

Kondilomi su neprijatna bolest, ali uz pravilno lečenje i prevenciju, moguće je smanjiti rizik od recidiva i ozbiljnijih komplikacija.

Zaključak

Kondilomi i HPV virus predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem, posebno zbog rizika od razvoja raka grlića materice. Ključno je prepoznati simptome na vreme, konsultovati više lekara i pratiti preporučene terapije. Vakcine protiv HPV-a predstavljaju važno oružje u prevenciji ove bolesti, pa je važno razmotriti opciju vakcinacije, posebno za mlade žene.