Mljet: Rajsko Ostrvo Jadrana Koje Oduzima Dah

U samom srcu Južnog Jadrana, skriveno od užurbanog ritma modernog života, leži ostrvo Mljet - pravi dragulj prirode i istorije. Za mnoge ljubitelje mora i jedrenja, poseta ovom ostrvu predstavlja vrhunac svakog putovanja. Karte za Nacionalni park Mljet čuvaju se ne zbog štednje, već kao dragoceno podsećanje na obavezu da se u roku od godinu dana ponovo vratite i oplevate ga, istražite obalu sa druge strane i posvetite mu malo više vremena. Ovo je priča o ostrvu koje ostavlja bez daha.

Prvi susret: Plovidba ka začaranom svetu

Voznja brodićem prema ostrvu Sveta Marija traje nekih desetak minuta, ali svaki trenutak je ispunjen čežnjom i očekivanjem. Već pri ulasku u Veliko jezero, nastaje trka za pronalaženjem dobrog mesta za snimanje, jer je bitno videti sve lepote koje se pružaju sa desne strane. Na tom delu nailazimo na par vila, a obala nije previše naćičkana kućama, što joj daje poseban šarm. Sa leve strane, u daljini, nalazi se nešto veće mesto odakle polazi autobuska linija koja spaja jezero sa morem. Ova jedinstvena kombinacija poluslanog jezera i slanog mora, uz obilje bujne zelene vegetacije, daje poseban šmek celom tom delu ostrva.

Konačno, pristajemo na malo ostrvo Sveta Marija u sred Velikog jezera, gde se nalazi crkva i benediktinski samostan iz XII veka, koji predstavlja nesumnjivi simbol Mljeta. Ovaj spomenik kulture, smešten na oazu mira i tišine, otkriva bogatu i burnu istoriju.

Priča koja traje: Istorija samostana Sveta Marija

Crkva Svete Marije i deo samostanskog prizemlja potiču iz XII veka. U narednim vekovima, kompleks je doživeo brojne nadogradnje. U XV i XVI veku dograđeno je predvorje, a zvonik je, zbog stalne opasnosti od gusarskih napada, pretvoren u obrambenu kulu. Nažalost, bogata oprema crkve i samostana nije se sačuvala. Napoleonova okupaciona vlast je 1808. godine ukinula sve benediktinske samostane na području tada već ukinute Dubrovačke Republike. Imovina je potom prelazila iz ruku u ruke - na redovnike skolope, potom isusovce, da bi 1872. godine bila predata državi.

Dolaskom Jugoslavije i komunista, 1949. godine, vrši se nacionalizacija, a imovina se predaje Jugoslovenskoj akademiji nauka. Godine 1959. narodni odbor Mljeta preuzima posed i pretvara ga u hotel. Na Solinskim vratima, sve do 1969. godine, nalazio se kameni most sa mlinom koji su benediktinski monasi koristili, pri čemu su za pogon vodenice koristili snažnu morsku struju koja nastaje usled plime i oseke. Radi pristupa većim brodicama, most i vodenica su srušeni, a kanal je proširen i produbljen. Prema zakonu o povratu nacionalizovane imovine, Dubrovačka biskupija je zatražila vraćanje poseda, koji je preuzela 1998. godine u ruševnom stanju. Sve u svemu, od XII veka pa do danas, više se rušilo i kralo nego što se ulagalo. Svako je polagao pravo na ovaj biser u sred zelenog Mljeta, ali niko nije video obavezu da uloži i povrati bar deo njegovog nekadašnjeg sjaja.

Homerove legende: Mljet kao ostrvo nimfe Kalipso

Arkadijska lepota otoka Mljeta bila je poznata još u antici. Po mnogima najlepše ostrvo na Mediteranu, opisao ga je Homer u svom epskom delu Odiseja. Prema Homeru, Odisej, mitski kralj Itake, na povratku iz trojanskog rata doživeo je brodolom na hridi blizu ostrva Ogigije. Napola mrtav, doplivao je do pećine gde je pao u ruke otočkoj nimfi Kalipso, kćeri Atlantovoj. Očaran lepotom ostrva i zaljubljen u nimfu, Odisej je na Mljetu proveo punih sedam godina, i tek na insistiranje bogova bio je pušten da se vrati kući.

Iako ne postoje materijalni dokazi postojanja Odiseja ili Kalipse, Odisejeva pećina ostaje važno mesto na ostrvu. Nalazi se ispod Babinog polja, ima dva ulaza - sa mora i sa kopna, duboka je oko tridesetak metara i ribari iz Babinog polja je još i danas koriste kao sklonište svojih čamaca od otvorenog mora. Ova legenda duboko je urezana u identitet Mljeta, dodajući mu notu misterije i mitske čarolije.

Priroda koja oduzima dah: Nacionalni park Mljet

Mljet je inače poznat po svoja dva slatkovodna jezera - Velikom i Malom jezeru, koja su nastala pre oko 10.000 godina, nakon ledenog doba. Ova jezera, povezana sa morem uskim kanalom, stvaraju jedinstven ekosistem. Zabranjen je ribolov u jezerima, a voda je toliko čista da se može videti do samog dna. Mora im se priznati da su znali da uredi sve staze oko oba jezera - svuda postoje jasne oznake i za bicikliste, i za planinare, što čini istraživanje parka istinskim uživanjem.

Vatrogasna oprema je prisutna duž cele obale, što i ne čudi s obzirom na česte požare u ovoj suvoj klimi. Organizovan je i prevoz autobusom za one koji ne žele da pešače, iako je prava šteta ne prošetati se peške i ne prepustiti se mirisima četinarske šume i zvucima prirode.

Gastronomski doživljaj: Okusiti Mljet

Na samom ulazu u uvalu Polače, nailazi se na čuveni restoran Melita, nazvan po starom rimskom imenu Mljeta. Iako poznat po dalmatinskoj kuhinji, posetioce može iznenaditi bezobrazno visokim cenama. Razumljivo je da se sve dovozi brodovima, ali ipak, cene počev od obične vode ili piva mogu biti znatno više u odnosu na kopno. Naravoučenije je da uvek nosite sa sobom bar flašicu vode. Ipak, uz dobru preporuku, moguće je pronaći skrovite restorane sa autentičnom, domaćom hranom koja će vas oduševiti svojim ukusom i kvalitetom.

Kako doći do Mljeta i gde ostati?

Najlakši i najkomodniji način da se dođe do Mljeta je kombinacija automobila i trajekta. Trajektna linija povezuje Mljet sa kopnom, tačnije, sa Prapatnom na poluostrvu Pelješac. Tokom letnje sezone, veza je učestala, iako se može dogoditi da trajekt bude prepun. U tom slučaju, vreme čekanja je idealno iskoristiti za obilazak obližnjeg Stona, poznatog po najdužem fortifikacionom sustavu zidina u Evropi (dužem je samo Kineski zid) i staroj solani koja i danas radi na tradicionalan način.

Na Mljetu, za razliku od nekih drugih popularnih destinacija, turizam nije masovan. Na ostrvu postoji samo jedan hotel, a smeštaj se nudi i u manjim privatnim apartmanima ili čak kampovima, poput autokampa Mungos. Ovo čini Mljet idealnim mestom za one koji traže mir, prirodu i autentično iskustvo.

Zaključak: Povratak u raj

Mljet nije samo destinacija; to je osećaj, stanje duše. To je ostrvo gde se istorija prepliće sa legendom, gde priroda dominira u svom najčistijem obliku, a vreme kao da je stalo. Fotografije sa Mljeta su melem za dušu, pogotovo u jesenje kisno beogradsko veče. Podsećaju na obećanje koje ste dali sami sebi - da ćete se vratiti. Da ćete ponovo oploviti njegove obale, videti kako izgleda obala na drugom kraju i posvetiti mu malo više vremena. Jer, ono što Mljet pruža nije prolazno uživanje, već trajno sećanje na raj koji postoji na zemlji.