Sve što treba da znaš o upisu i studiranju arhitekture

Odlučiti se za studije arhitekture znači krenuti putem koji je izazovan, ispunjen strastvenim radom, ali i brojnim preprekama. Ako razmišljaš da studiraš arhitekturu, verovatno si suočen sa brojnim pitanjima: Kakav je prijemni za arhitekturu? Kako se najbolje pripremiti za prijemni? Kakve su pripreme za arhitekturu? Ima li posla nakon završetka fakulteta? Ovaj članak ima za cilj da ti pruži sveobuhvatan uvid i odgovori na najčešće nedoumice, kako bi mogao da doneseš informisanu odluku.

Prijemni ispit - ključna prekretnica

Prvi i često najzahtevniji korak ka ostvarenju sna je položiti prijemni. Konkurencija je velika, a broj mesta ograničen, posebno na budžetu. Stoga je priprema za polaganje prijemnog od suštinskog značaja.

Forma prijemnog za arhitekturu se vremenom menja. Ranije je glavninu činilo slobodoručno crtanje, dok se danas sve češće sreću testovi koji procenjuju opštu kulturu, logičko zaključivanje, prostornu inteligenciju i razumevanje arhitektonskih principa. U nekim varijantama i dalje postoji deo sa crtanjem. Kĺjučno je da se blagovremeno informišeš o tačnom formatu ispita na fakultetu koji te zanima, jer se uslovi mogu razlikovati između Beograda, Novog Sada i Niša.

Kako se pripremiti za prijemni ispit?

Većina kandidata se opredeljuje za organizovane pripreme za prijemni. One mogu biti organizovane na samom fakultetu ili kod privatnih pripremača. Prednost priprema na fakultetu je što stičeš direktan kontakt sa nastavnim kadrom i atmosferom, a često i bolji uvid u ono što se zaista očekuje. S druge strane, privatne pripreme su često u manjim grupama, sa intenzivnijim radom i pažnjom posvećenom svakom kandidatu.

Mnogi koji su uspešno polagali prijemni ističu da je potrebno posvetiti se pripremama za arhitekturu bar godinu dana unapred, uključujući i redovno vežbanje kod kuće. Ako postoji deo sa crtanjem, fokus je na proporcijama, senčenju, kompoziciji i sposobnosti da se predmet ili prostor predstavi u tri dimenzije. Za deo testa, od ogromne je koristi široko obrazovanje, čitanje o istoriji umetnosti i arhitekture, kao i rešavanje logičkih zadataka.

Jedan od saveta koji se često javlja iz iskustva je: ne oslanjaj se isključivo na jedan način pripreme. Pored redovnog pohađanja priprema, korisno je istraživati forume, razgovarati sa studentima i pokušati doći do informacija o tome šta se konkretno vežba na pripremama na samom fakultetu, kako ne bi doživeo iznenađenje na dan ispita.

Studiranje arhitekture - više od učenja

Kada uspešno položiš prijemni i upišeš fakultet, otvara se pred tobom potpuno novo poglavlje. Studiranje arhitekture nije klasično bubanje iz knjige. To je dinamičan proces koji kombinuje teoriju, praktičan rad, projektovanje i konstantno stvaralaštvo.

Studije zahtevaju ogromno posvećenje vremena. Duge noći provedene u crtanju, izradi maketa, učenju za kolokvijume i izrade studijskih projekata su standard. Fakultet nije "težak" na klasičan način, već je izuzetno vremenski zahtevan. Redovno pohađanje predavanja i vežbi je obavezno, a rad se ne odlaže za vreme ispitnih rokova, jer se projekti izrađuju kontinuirano tokom celog semestra.

Program obuhvata širok spektar predmeta: od arhitektonskog projektovanja, nacrtne geometrije i konstrukcija, do istorije arhitekture, urbanizma, mehanike, fizike, a sve više i rad na računaru (AutoCAD, ArchiCAD, 3ds Max, Photoshop). Ovo je oblast gde se umetnički duh susreće sa inženjerskom preciznošću.

Finansijski aspekt takođe treba uzeti u obzir. Pored školarine za samofinansirajuće studente, koji često plaćaju značajne iznose, tokom studija su česti i dodatni troškovi za skupe materijale za makete, štampu velikih formata plakata za projekte i slično.

Šta te čeka nakon diplome? Tržište rada za arhitekte

Ovo je možda najkritičnija tačka za mnoge koji razmišljaju da li da studiraju arhitekturu

Međutim, perspektiva nije crna. Postoje i pozitivna iskustva. Oni koji su istrajni, koji kontinuirano usavršavaju svoje veštine (posebno u popularnim softverima), koji su spremni na prekovremeni rad i koji grade mrežu kontakata, mogu da ostvare uspešnu karijeru. Jedna od čestih strategija je rad u inostranstvu, gde su uslovi rada i plate često znatno povoljniji. Zemlje poput Austrije, Nemačke, Švajcarske ili skandinavskih zemalja imaju veću potražnju za kvalifikovanim arhitektama.